×

Upozorenje

JFolder: :files: Putanja nije direktorijum. Putanja: /home/webastrolog/public_html/pluginsDSsystemDSjcemediaboxDSaddons

Istinska realnost nije materija, već je to vibracija/energija; to dokazuju istraživanja fizičara, posebno kvantnih fizičara. Ova činjenica ima nesagledive posledice po naš život.

Čini mi se, iz misli u misao, da je najveći čovekov strah upravo strah da nema čega da se plaši. Svoji smo taoci na planeti izgovora. Onesvešćeni u oluji zaborava, nemoćni smo da spoznamo beskrajnu magiju stvaralaštva koja se grči i vri pod debelim slojem kože.

Bez obzira kakav je pacijentov problem, ono od čega počinjem u radu sa svakim jeste: voleti sebe. Ljubav je čudesan lek. Ako volimo sebe, događaju nam se čuda u životu. Pritom, ne mislim na sujetu, aroganciju, niti na uobraženost, jer to nije ljubav. To je samo strah. Ono o čemu ja govorim jest da sebe treba visoko ceniti i biti zahvalan na čudu života. Zamolim pacijenta da uzme malo ogledalo, pogleda se u oči, izgovori svoje ime i kaže: "Volim te i prihvatam te tačno takvog kakav jesi."

Nekad sam bila ona koja popravlja. Ostajala sam u lošim odnosima, privlačila isti tip muškaraca - muškarce koje je trebalo popraviti. Znam toliko žena u istom položaju. Mi privlačimo muškarce koji varaju, koji imaju fobiju od vezivanja, emocionalno nedostupne i oštećene muškarce, alkoholičare, zavisnike, narcisoidne muškarce i sociopate. Kao da smo magnet za muškarce čiji su delovi razbijeni na više mesta i iz nekog razloga, mi osećamo potrebu te komade sastaviti i vratiti na svoje mesto. No, moram priznati, ni jedan put mi to nije uspelo. Nikada nisam sebi dala priliku da preispitam svoje motive.

Ako u čovekovoj duši postoje ljubav i energija, njegove će se želje ostvarivati, kupiće automobil onda kada poželi i to neće naškoditi njegovoj duši. Čovek, koji u svoju podsvest unosi program "hoću što pre da kupim auto", preraspoređuje svoje energetske tokove.

Otkrivajući Sebe, javljaju se navike i osobenosti, želje i snovi, koje smo davno potisnuli, koje nismo ostvarili ili koje nas možda bole, pa smo ih spakovali i gurnuli duboko u sebe. Takozvani kuršlus i nastaje kad sve to što smo otpremili u sebe, a neki čak i čitave kontigente, situacije, događaje, ljude, karakteristike, želje, potrebe i reakcije spakuju u ogroman prekookeanski kontejner i preklope svoje biće, poželi da izađe na svetlost dana. Otvaranjem sebe počinju da isplivavaju sve te stvari koje smo potisnuli.