KAKO DA ŽIVITE ŽIVOT KAKAV ŽELITE?


Toliko je toga što možemo učiniti za sebe kako bismo obnovili sopstvenu energiju i bili bolji i sebi i drugima. Dok se večito jurimo s vremenom i borimo za egzistenciju, gubimo iz vida jedan „detalj“ – gubimo sebe. Trčimo do poslednjeg daha i setimo se svojih sopstvenih potreba tek kada padnemo i počnemo da dahćemo od iznemoglosti...a često čak ni tada.

Svima smo na usluzi jer se to od nas, je l’ te, očekuje i, u skladu sa tim, sve ono „treba da“ i „moram“ stižemo da ispunimo. Stižemo čak i kad ne stižemo. Da slučajno nekoga ne razočaramo. I eto nas kako se u jednom trenutku osećamo kao da u crnoj vojničkoj uniformi trčimo po pustinji na plus sedamdeset...sa sve šlemom na glavi. Bez vode i bez snage.

Važno je da znamo da smo i mi važni. Jer jesmo. Kako mi uopšte i možemo nekome da budemo od koristi ako smo bez energije, bez osmeha, bez želje da stvarno i budemo nekome od koristi...ako smo bez života? Uče nas, i nauče, da stavljamo sve druge ispred sebe pa to i radimo, bez promišljanja kako to i da li uopšte koristi i njima i nama. Kao slepac koji vodi slepca.

Dešava se često da bivanje na usluzi drugima uz istovremeno zanemarivanje sebe u svakom smislu, rezultira ispoljavanjem besa i frustracija onog koji je na raspolaganju uvek i za sve. To, pak, vodi u ambis međusobnih odnosa dok istovremeno guši samopouzdanje i samovrednost, pa su nam svi krivi što smo žrtva. Žrtva, uloga koju smo sami odabrali. Da li je u pitanju majka koja je uvek na raspolaganju (već odraslom) detetu ili suprugu koji su sposobni i da se sami obuku i da sami naprave sendvič, ili je u pitanju dete koje, da ne bi razočaralo roditelje koji od njega uvek očekuju izvanredne ocene i ništa manje od izvanrednih uspeha, konstantno uči i ne izdvaja vreme za druženje sa drugarima pa biva isključeno iz svih društvenih i vršnjačkih dešavanja – svejedno je.

Svejedno je zato što svi mi imamo pravo na sebe i svoje slobodno vreme koje ispunjavamo onako kako želimo. Svi mi imamo pravo da predahnemo i „napunimo baterije“ kako bismo mogli, ali i želeli, da nastavimo dalje energično i u dobrom opštem stanju. Kao što punimo telefon ili rezervoar automobila kada se isprazne, tako moramo „napuniti“ i sebe. U suprotnom ćemo se prosto ugasiti. A da li stvarno želimo da se ugasimo!

 

 

Zaštite se od negativne energije

Da li se ikada zapitamo „ma da li ja želim da živim svoj život na ovakav način, da li želim da lišavam sebe svake radosti i zadovoljstva, da li želim da stalno sedim u podrumu sopstvenog bića a imam ključ u rukama da iz njega izađem? Da izađem iz podruma i ukoračim u život...svoj život!“ Da li se zapitamo ili o tome uopšte ne mislimo jer nismo dovoljno vredni da se pitamo tako nešto? Svi su drugi vredniji od nas i svi zaslužuju našu pažnju, naše vreme, osim onih kojima je to najpotrebnije...osim nas. Jer šta ako dozvolimo sebi sat ili dva dnevno da se bavimo sobom? Da li smo tada dovoljno dobra majka ili supruga ili dete ili zaposleni ili nadređeni ili šta god da smo? Jesmo.

Svako od nas najbolje zna u čemu uživa, šta mu pričinjava zadovoljstvo, šta ga uvodi u stanje mira i harmonije. A ako znamo u čemu uživamo, šta nam pričinjava zadovoljstvo, šta nas uvodi u stanje mira i harmonije – pa šta nas sprečava da to stvarno i radimo? Šta nas sprečava da uživamo i posvetimo se sebi i svojoj duši? Ako volimo da čitamo, šta nas sprečava da svakog dana izdvojimo vreme za čitanje? Izgovori „nemam vremena“ i slično se ne računaju, dosadni su. Šta nas stvarno sprečava da odvrnemo muziku i đuskamo, onako do daske, jednostavno zato što nam se, eto, baš đuska? Šta nas sprečava da damo sebi oduška i istovremeno napunimo baterije radeći ono što stvarno volimo, u čemu uživamo celim svojim bićem! Šta treba da se desi da bismo sebi dali slobodu da budemo slobodni? I da bismo poverovali da zaslužujemo da uživamo. Bar s vremena na vreme. Uprkos svim obavezama, koje baš svi imamo.

Važno je da sebi omogućimo vreme samo za sebe jer je to jedini način da sebe zaista spoznamo, ali i da sebe zaštitimo. Od čega da se zaštitimo? Od negativne energije. I od svega što negativna energija može da prouzrokuje (od nesanice i nervoze do anksioznosti, depresije i često vrlo ozbiljnih zdravstvenih problema). Imajmo na umu i u vidu sebe. Jer važni smo.

Izvor: Anita Šipić, Lovesensa